SENSE HERITAGE
NINE LIVES of CURATOR
INTER-HACKING-NATIONAL
PROGRAM
Januar 13 & 14 - Sense Heritage / 9 Lives of Curator KICK-OFF with
Narodni muzej Srbije i Muzej Jugoslavije (Bioskopska sala) / 12h
Kako „osvojiti muzej, kako ga prilagoditi potrebama društva, kako komunicirati ili interpretirati:
Studenti sa predstavnicama MUSEUM HACK u Muzeju Jugoslavije
Profesor Krstović sa predstavnicom Ambasade SAD u Narodnom muzeju Srbije pred početak predavanja MUSUM HACKa.
Nedelja 00, online
NULTO POGLAVLJE
КОJE MUZEOLOGIJE? BUDI SE ISTOK! I ZAPAD...
16. februar 2022. godine
MALI UVID U REZIME
Бити кустос јесте јавни ангажман оријентисан у својој крајњој инстанци ка развоју друштва. Како је речено, то је опредељење, избор – можете бити у музеју, можете имати звање кустоса, вишег кустоса, музејског саветника, може вам Народни музеј „аминовати“ било које звање, Министарство културе или локална самоуправа „омогућити“ (какав парадокс, но то је нека друга тема) било коју (управљачку) позицију, а да и даље нисте кустос! Само тако пише на неком папиру, али сте и даље чиновник. Са друге стране, опет парадоксално, и требало би да смо тога свесни, то је и професија која је део једног бизниса. Понегде је тај бизнис велики, негде је потпуно ирелавантан. Ипак, реч бизнис нам на овим просторима никако не улива поврење. Превише подсећа на профит, што у нашем случају „мирише“ на корупцију. Истовремено, (не)радо користимо термин „индустрија“ наслеђа јер нам је асоцијација с једне стране везана за социјалистичке фабрике кугличних лежајева, курбли и завртња а са друге стране на постмодерно значење које звучи као „индустрија забаве“ или „доколице“. Можда сервис? Но, ни ту реч не „варимо“ најбоље. Двa дефинишућа термина или не преводимо добро или се значење губи у преводу: customer’s service и hospitality су речи које у англосаксонској сфери имају и формално и суштинско значење. Додатно, наш колективни менталитет се генерално веома тешко навикава на то да будемо квалитетно сервисирани, а камоли на то да сервисирамо некога. То јасно показује да нисмо ни спремни да будемо део сервисног пословања. Шта нам преостаје изван корпоративног окружења (ако је оно уопште могуће)? Како да дефинишемо суштину и опсег деловања кус тоса ако одбијамо било коју класификацију? Пробајмо метафорички и мање конвенционално. Релације које произилазе из тачака (А) кустос – (B) позив – (C) професија – (D) живот, нису ни једноставне нити лаке за разумевање. Није то квадрат по принципима „Витрувијевог човека“ у којем су пропорције и мере савршене и до детаља прецизиране. А човек је у том квадрату далеко од савршеног, универзалног постојања које дотиче и земљу (квадрат) и описани круг (небо). Пре је производ тензија савременог света у коме је императив кодификовати хтења, нормирати креативност, квантификовати стваралаштво. Између свакодневице и вечности довољно је велики раскорак да би га савладао појединац. Додатно, XXI век је, и нити је свакодневица што је била, нити је вечност тако извесна. Фотографија на Инстаграму вреднија је од било ког грчког божанства или хришћанског свеца. Или су се, парадоксално спојили у једно у бриколажу савремености. Тако ни онај квадрат који дефинишу четири тачке није одређен и кроз четири линије. Четири тачке само тако делују у одређеној резолуцији. Ако се мало одмакнемо изгубићемо их из вида, но ако се приближимо видећемо сву сложеност пикселације, обиље нових, конситутивних тачака. Ни линије које их спајају нису само праве дужи. Пре су сплетови изувијаних испреплетаних линија чији се јасни токови разазнају тек у деловима. Но, утешимо се: ни Леонардово време није било једноставно, једносмерно и идилично. Ипак, успео је да изведе принцип идеалног човека. Можда би нам данас фоторобот идеалног кустоса био сасвим довољан. На жалост, или на срећу (можемо рећи да живимо у узбудљивом времену) далеко смо од фоторобота.
SNEAK-PEAK TO RESUME
Chapter Zero (The East Awakens! And, the West...) marks the theoretical framework through which to understand the later “stumbling blocks” of practice. This chapter focuses not solely on the culturological frameworks of science conditioned by geographical-ideological positioning (on “one” or the “other” side of the former Iron Curtain), but also the philosophical foundation of applicable museological solutions. Within the game of the political and ideological (ultimately, cultural) transitioning to the West/western values on the one hand, and simultaneous colonisation on the other, museums and knowledge (in general) play a very important part. With reference to the proto-example of the reduction of knowledge by means of its colonisation in Peter Vergo’s The New Museology (1989), the chapter discusses redefinitions of the curatorial profession marked by changes in cultural history museums through both versions of this New Museology (its “French” and “Anglo-Saxon” iterations), and thus also museology itself (as science, or as practice), including the changes in art museums marked by new artistic practices (and challenges) of the late 1960s and during the 1970s. The context and concept of knowledge colonisation, thus inevitably its degradation and musealisation (in the sense of it becoming a cocoon), defines this chapter as a necessary precondition to recognising different theoretical traditions for contemporary curatorial solutions to rest upon.
Nedelja 01, Narodni muzej Srbije, mala sala
KUSTOS U INSTITUCIONALNOM EKOSISTEMU
KAKO SE DOGODILO DA JE KUSTOS UMRO OD DOSADE?!
23. februar 2022. godine
Gošća:
MALI UVID U REZIME
Пробајмо уместо робота да исцртамо психолошки профил осврћући се на поднаслове девет поглавља. Кустос у институционалном екосистему и Како се догодило да је кустос умро од досаде?! говоре у прилог чиљеници да је кустоски ангажман бинарно кодиран: или се мора или се жели. Парадокс је да једно не искључује друго. То што се нешто мора (с времена на време) не значи да се нешто и не жели. Уколико се ослонимо само на „умирање од досаде“ референца је инситуционални оквир који својим правилима, стандардима и, чак, догмама убија онај креативни импулс и узбуђење стварања. То је кустос у оквиру професије. Али, бити кустос је и позив, тежња и жеља да се појединац оствари именом и презименом, рекло би се да се направи каријера, односно да се остави нека врста легата иза себе. То је онај импулс захваљујући коме се превазилази институционална (чиновничка) досада, посебно имајући у виду да је предмет морања / хтења / жеље већи / дужи од појединачног живота, чак и од живота низа генерација. Тако увођење екосистема у „једначину“ са институцијом означава да се, ослањајући се на позив, може превазићи пука „заповест“ професије.
SNEAK-PEAK TO RESUME
what is apparent is that if a person wants to be a curator, he/she should have completed higher education (however questionable their knowledge may be) in the field by which the collection renders its name. Following this, a professional title is gained that opens the door to dealing with “academic” issues from the perspective of a museum institution. This, unfortunately, further buries museum work in the traditional academic (disciplinary) trenches, coding the curator primarily as a guardian, researcher, and investigator according to stereotypical patterns – type of museum material. By consulting dictionaries, not only those dealing with semantic and etymological, but also museological aspects of the curatorial profession (entry: curator) one is left with unsatisfactory explanations. On the other hand, relying on practical and theoretical currents of thought about the profession, especially since the 1970s, i.e., shifting focus on eco-museums (Georges Henry Riviere) and conceptual art (Harald Szeemann), this insufficiently constructed professional framework is further deconstructed. The stereotypical understanding of curatorial work as a monotonous and repetitive activity (documentation, storage, care) is enriched by requirements that most often touch on the idea of critical thinking, communication, interpretation, participation, as well as activism and agency.
Nedelja 02, Narodni muzej Srbije, mala sala
KUSTOS I PAMĆENJE
02. mart 2022. godine
Gošće:
EMILIA EPŠTAJN &
ANA KNEŽEVIĆ
MALI UVID U REZIME
Говорећи о „више / дуже од живота“ или о самој вечности кустос обликује колективно памћење, обликује резервоар (или музеолошки – тезаурус) елемената памћења. Отуда и поднаслов – Кустос и памћење. Наравно, не ради се само о предметима, већ о вредностима. Улози расту драматично – једна личност додаје коцкице мозаика у слику света која ће се памтити. Тиме се, наравно, мења и будућност. Ова активност далеко превазилази позицију морања, професионалних стандарда и објективних одлука – она је обликована вечном људском жељом да нешто открије, сазна и разуме.
SNEAK-PEAK TO RESUME
As part of its museum definition, until 2007, ICOM interpreted research as the motor of museum activities, based on the presumption that the aim of institutions was to conduct research on tangible proof about civilization and society. Research is included as one of the three terms of the so-called PRC model (preservation – research – communication) proposed by Peter van Mensch in his Towards a Methodology of Museology. The chapter Curator and Memory (or metaphorically – curiosity kills) considers research as a form of institutional curiosity, reinforced by participatory methodologies, and not solely as a colonial (or neo-colonial) form of authorial penetration into a research problem. At the same time, the chapter exposes the search for possible answers to the posed question on how to investigate current issues bearing in mind a critical approach to contemporaneity.
Kustoskinje MAU predstaviće 3 kustoska istraživanja koja su sprovele u poslednjih šest meseci:
-
izložba Nesvrstani svet (1.9.2021) i prateći tekući projekat digitalnog mapiranja i arhiviranja
-
izložba Ovo nije rat. Oslobođenje duha i zemlje, u mastilu i na delu (8.12.2021), kao primer
-
tekući rad na pripremi izložbe savremenih umetnika iz Luande/Angole: Reflect #2: Fragmenti, fragilnosti, sećanja, čije je otvaranje predviđeno za 13.4.2022.
PRIČE O AUTENTIČNOSTI Poreklo predmeta u Muzeju afričke umetnosti i kako je nastala zbirka Pečar“
OVO NIJE RAT Oslobođenje duha i zemlje u mastilu i na delu
POETIKA SVAKODNEVICE Instagramiranje života u Istočnoj Africi
NESVRSTANI / NEZAŠTIĆENI SVEDOK / REFLECT – NAMIBIJA 30 GODINA NAKON OSLOBOĐENJA
ESEJI / INDIVIDUALNI RAD 1
Nedelja 03, Narodni muzej Srbije, mala sala
KUSTOSKA GRIŽA SAVESTI
SMRTONOSNE INFORMACIJE: PREDMET ILI KONTEKST
09. mart 2022. godine
Gošća:
LJILJANA GAVRILOVIĆ
Digital games as a tool to popularize ethnographic cultural heritage
HIDDEN OBJECT: MUZEOLOGIJA na primeru etnografskih/ antropoloških muzeja
MALI UVID U REZIME
Но, жеља за сазнањем, открићем и разумевањем која за последицу има стављање коцкице мозаика памћења на своје право место повлачи за собом класичну умну или емотивну бољку – грижу савести: је ли једна коцкица довољна, је ли јој место право, није ли нијанса прејака, да ли је адекватне величине? Читав ток мисли који прати однос предмета и вредности који су похрањени у једну малу, и свима осталима безначајну, активност оптерећује не толико професију и морање, колико позив и лични интегритет
SNEAK-PEAK TO RESUME
The Curatorial Sense of Guilt chapter refers to the power of the museum (or any) object according to the metaphorical notion of Lethal Information: Object Vs. Context. Taking the power-loaded layers of Rembrandt’s masterpiece The Night Watch as starting point, the chapter examines the museal and interpretive powers of the painting by taking into consideration Peter Greenaway’s free cinematic interpretation in Rembrandt’s J’Accuse. The relationship between these two works, the object and context wherein their positioning is possible (or, primarily, found) is the backbone of further discussions through which the aesthetic, cultural, historical, economic, institutional and social values of the museum object are questioned, as are the contexts that are subsequently read or created. Relying on Igor Kopitof ’s initial idea of an object’s biography and Tomislav Šola’s total museum notion, the chapter offers a re-examination of new approach models towards collections and heritage in general in which the museality of an object becomes merely a part of a system of the integrative understanding of the past.
ESEJI / INDIVIDUALNI RAD 2
Nedelja 04, Narodni muzej Srbije, mala sala
GLASOVI U GLAVI
16. mart 2022. godine
Gošće:
MILICA TOMIĆ
JELENA OGNJANOVIĆ
MALI UVID U REZIME
Када се коначно коцкица постави на своје место, професија и позив сасвим другачије постављају једно исто питање: да ли и како обзнанити свету свој поступак. „Гласови у глави“ алудирају на сталну дилему између ауторског приступа који је суштински професионални императив и размене и дељења који је императив позива. Ауторитарни стручњак наступа као давалац знања, онај ко се ослања на принципе позива радије знање дели у свакој фази његовог стварања свестан да колекционарски импулс никада није чин аутора.
SNEAK-PEAK TO RESUME
The chapter The Voices in your Head/The Famous (Dead) Author plays with the notion of a limited field of curatorial activity (the institutional framework and its heritage) referring to the constant presence of the public, which is no longer only interested in the end result of musealization, but also in the process of its creation. Therefore, “these voices in one’s head” represent the curatorial superego, stepping out of the comfort zone (of the past) and entering the zone of dialogue (even if only with oneself) about what the present is. The metaphorical title The Famous (Dead) Author ironically refers to the artistic authorial stereotype that exploits the market as an important factor of the artwork’s economic value. Each section of the title is problematic – the curator is rarely as famous as the artists, it is impossible for him/her to be dead and famous (that is, the curator does not leave for posterity a similar kind of material legacy) and, finally, authorship is increasingly controversial in both the institutional and “independent” framework. These observations are reviewed in the chapter on participation and coauthorship, including the subchapters dealing with the re-enactments of famous exhibitions – from The Family of Man by Edward Steichen and its Luxemburg version in Clervaux Castle (Documenta 5) to Specific Object by David Platzker, or Fondazione Prada’s When Attitudes Become Form: Bern 1969/Venice 2013 at Ca’ Corner della Regina in Venice following Harald Szeemann’s Live in Your Head: When Attitudes Become Form (Works – Concepts – Processes – Situations – Information).
ESEJI / INDIVIDUALNI RAD 3
Nedelja 05, Narodni muzej Srbije, mala sala
LAVIRINT POST-ISTINE
23. mart 2022. godine
Gost:
NIKOLA IVANOVIĆ
SNEAK-PEAK TO RESUME
Starting from the change in the framework of scientific disciplines that have shaped museums, The Post-Truth Labyrinth chapter refers to the framework of freedom determined by the curator, or the framework of freedom of speech that centres of power try to impose on him/her. Hence, the chapter Freedom of Speech actually deals with the perpetual stepping-out and shifts by the curator both on a personal professional and institutional level in order to point out, inspire, provoke discussion (dialogue) on current social issues, ethical dilemmas, stereotypes, misconceptions... In this sense, if such a division is acceptably more valid, by becoming such a relevant social actor, agitator, facilitator, even activist, the museum really cannot be neutral. However, lest we forget, the museum has a traditional and conservative audience not only in terms of social issues, but also in terms of the museum’s position in society – objective truth. The role of the curator in terms of freedom of speech thus shifts from the position of talking about topics to the position of talking about the role of the museum, and finally about the curator’s professional task and public responsibility.
Identitet(i)
Predstave žena u srpskom slikarstvu (1918-1941)
MALI UVID U REZIME
„Лавиринт пост-истине“ је иницијацијски моменат у раду кустоса када на сцену отворено, недвосмислено и беспоговорно ступа живот. До тада је веза између прошлости и самог живота била веома алузивна, могла се интерпретирати генерички и није била обавезујућа за тумача (прошлости). Јер, „лако је“ са прошлошћу, али са садашношћу и не баш. Као што је Тезеј својевољно ушао лавиринт како би спасао „свет“, кустос се мора суочити са лавиринтом данашњице како би спасао не само прошлост, већ и будућност. Слобода говора је оно клупко конца које враћа назад ка излазу / улазу, ка истинитости кустоског израза. Колико год кнососки изгледала садашњица у својој комплексности и нерешивости, кустос јој даје смисао управо учитавањем вредности које превазилазе хоризонт једног људског век.
Nedelja 06, Narodni muzej Srbije, mala sala
KUSTOS I KOMPONOVANJE SEĆANJA
30. mart 2022. godine
Gošća:
MARIJA JOVIČIĆ
MALI UVID U REZIME
Компоновање вредности састоји се од прекомпоновања „вечне“, тачније дехронологизоване, или најтачније од кустосовог севременика, дистанциране прошлости (иако она то суштински не мора да буде) активирањем сећања. Из трезора памћења кустос бира елементе, бира акценте и „надражаје“ које ће активирати сећање, чак и када не постоји као директно). За музејског посетиоца, прецизније за текући живот и његове шавове, није толико важно да се реално и директно сети догађаја, личности или феномена (у већини случајева то физички није ни могуће), већ да се сети зашто му је присећање важно. Ако се присети „зашто“ је нешто важно сада, знаће да ра зуме зашто га вреди преносити у сутра. Кустос је тада већ увелико у систему свог окружења, изван зоне комфора коју омеђују музејски предмети или теренска истраживања. Он је већ међу савременицима и критичарима. У јавности. Чекање Годоа да се огласи у том лавиринту збуњујућих савремених вредности никада није добра ни тактика, ни стратегија. Важно је запитати се у овом тренутку шта стварно курира кустос – живот музејским предметима или музејске предмете животом?
umetnost kaže može / 45.6K followers
Malo jači umetnički gas✨ Powered by @blejzova
PR služba Narodnog muzeja Srbije
SNEAK-PEAK TO RESUME
Taking the role of public life participant, one who bears both the ease and ballast of an institution or some other centre of power, the curator is also in a position of power to Compose Memories. Whether the curator does this in a real, virtual or hybrid environment – options particularly prevalent during the Covid-19 pandemic – remains an open question, however, it is clear that the work approach and its importance remain unchanged. The attitude towards the public, visitors or the audience (in terms of audience development) remains unchanged. The position of the metaphorical Waiting for Godot was overcome long ago, at a time when the museum entered the marketplace and was placed in some form of competition with other sets of products in the sphere of leisure. The chapter deals with various work methodologies, which include the strengths and weaknesses of the profession itself, bearing in mind two always opposing interpretive approaches: the curator’s monologue and dialogue with “others”.
Nedelja 07, Narodni muzej Srbije, mala sala
DRUG(AČIJ)I ŽIVOT & JED(I)NA ŠANSA
NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA UPRAVLJANJA I RUKOVOĐENJA
06. april 2022. godine
Gošće:
NEDA KNEŽEVIĆ
BILJANA CRVENKOVIĆ
MALI UVID U REZIME
Да би систем функционисао као систем, а не импровизација, управљање и руковођење представљају базичну потку. Други и другачији живот и једна и једина шанса управљачких и руководећих кадрова одлика су домаћег система према коме се, чини се, увек мора бити прилично критичан. Али, исти тај антисистем непрекидно преживљава као део углавном политичких подела „плена“, иако је идеологија (и филозофија) управљања баштињењем у суштини и лажно левичарска и лажно десничарска. Превелики утицај политичарења и лажно наметнутих идеолошких позиција резултат је слабости професије, недостатка интегритета и стратегије у борби за професионалну слободу говора. Зато кустоски посао остаје на граници између јаке и аутономне професије и романтичарског (како волимо да напоменемо чак и у аналитичким изјавама) ентузијастичног ангажмана појединаца чак и против (парадокса) институције. Као да је корак ка аутономији професије не само од политичког, већ и економског, инстант-медијског, туристичког, псеудо-идеолошког утицаја корак ка одвајању адолесцента од родитеља.
SNEAK-PEAK TO RESUME
The Other (Different) Life & Only (One) Chance is a chapter that turns to local problems of cultural, more precisely heritage and museum policies from the global perspective of 6D Cultural Dimensions developed by Geert Hofstede. Serbia is a country where strategies are “left in drawers” while patterns and principles of functioning are reduced only to tactics, short-term solutions and the excessive influencing of power (policy) in management systems. Memory thus becomes a tool of current politics, not a tool for developing attitudes towards collective memory and the open possibility of identity building, while museum missions emphasise collecting (and a limited range at that) rather than the creative and critical charge of interpretation. The curatorial profession is thus limited to frivolous professional discussions (technical aspects), while general interest and critical attitudes towards society are too often amputated from professional consideration. The second, non-metaphorical, part of the title The Unbearable Ease of Management and Leadership refers to the possibilities of curatorial project management and modalities for the effective implementation of ideas into reality.
Koordinatorka stručne grupe ICOM Serbia GLASS
International Year of Glass 2022: staklosrbija.rs
Kustoskinja Muzeja primenjene umetnosti Beograd
April 7 - Sense Heritage / 9 Lives of Curator BREAK UP
P_H_Y_G_I_T_A_L pptx
& PAPER
Narodni muzej Srbije / Atrijum / 12h
Nedelja 08, Narodni muzej Srbije, mala sala
KUSTOS I POLITIKA/E SREĆE
13. april 2022. godine
Gošća:
ANGELINA BANKOVIĆ
MALI UVID U REZIME
Међутим, као да неспремност да се пресече невидљива пупчана врпца од „хранитеља и старатеља“ није довољан парадокс, већ је и сама професија у стању сталног мултиполарног поремећаја. У односу на ову нелагоду, она претходна делује као блажи облик Стокхолмског синдрома. У овој нема мучитеља, нема тамничара (за којег је „жртва“ роматичарски везана), нема онога ко онемогућава развој и самосталност. Овде је проблем страх од среће, страх од самосталности и страх од живота. Левитирајући између стручњака и научника, чувара и тумача, чиновника и ствараоца, чак и алузивних треба и жели, мора и хоће, и како би „деца“ рекла hasbeen-a i wannabe-ja, речју (демистификујмо) професије и позива, кустос губи снагу да заиста исцрта свој простор. Отуда „политика“ среће. Срећа (и слобода) се не могу прописати политикама. Оне су као демократија – стално се граде и освајају.
SNEAK-PEAK TO RESUME
The Curator and the Politic(s) of Happiness chapter consider the types of curatorial engagement in relation to social responsibility: Curator-Clerk. Detecting Reality: Curator (not even Clerk). Between Clerk and Scientist. The Curator and Multipolar Disorder: Curator as Creator. The Psychology of Professional Choice: Present or Absent (curator). Present, Past, Future... Eternity. Shaping the Profession through (International) Presence. These are subtitle of chapters that follow the gradation of the curator’s critical public presence. Finally, the public, as another category of the curatorial profession, inevitably injects an additional metaphorical assumption – the curator is a messenger, and messengers is always “killed” because of bad news they bring. Good news is mostly “snatched” by others.
Muzejska savetnica
Zbirka za arhitekturu i urabizam u Muzeju grada Beograda
April 13 - Sense Heritage / 9 Lives of Curator
senseheritage@gmail.com
Afterparty Ambasador Angole
Nedelja 09, Narodni muzej Srbije, mala sala
ETIKA I POETIKA PLAĆENIKA
20. april 2022. godine
Gost:
MIROSLAV KARIĆ
MALI UVID U REZIME
Коначно, избегао сам да у последњем поглављу говорим о постојећим етичким стандардима и принципима, као и о теоријским и практичним расправама на ту тему, свесно користећи прилику да сугеришем да је у малопре поменутом четвороуглу (A, B, C, D) заиста све повезано. Јер, свест о повезаности професије, позива, личности кустоса и самог живота је највиши етички императив. Кустоси су свакако плаћеници (упосленици) неког центра моћи (најчешће државе – не власти). Но, могу имати, као што и имају своје моралне принципе и стандарде. Намерно сам употребио реч плаћеници у поднаслову Етика и поетика плаћеника јер филозофија професије и позива (овде је свеједно) подразумева чудну комбинацију строгих, писаних и неписаних, етичких принципа који могу да се, и непрекидно се, преиспитују поетиком деловања. Неписани етички стандард који увек и изнова опомиње оне који не само да раде као, већ и верују да јесу, кустоси је да је највећа одговорност према самом животу.
SNEAK-PEAK TO RESUME
In dealing with an overview of the topics that motivate young curators, their systems and values, the chapter also provides an overview of the system of connections and models of thinking about the links between current topics and critical thinking about reality from a concomitantly personal and professional point of view. The inability to separate the three constructs of time – past, present and future – conditions each curator to a specific work ethic, governed by international standards, but also specific professional poetics.
Nedelja 10, Muzej Jugoslavije, K25
Komponovanje i strukturiranje završnih projekata
04. maj 2022. godine
Nedelja 11, Muzej Jugoslavije, K25
Komponovanje i strukturiranje završnih projekata
11. maj 2022. godine
Mentor:
LUKA KULIĆ
Nedelja 12, Jugoslovenska kinoteka
Međunarodni dan muzeja, dodela Nagrade NK ICOM Srbija
18. maj 2022. godine
